Наша прича
Ер Србија је национална авио-компанија Републике Србије, наследница прве националне компаније Аеропут, основане у Београду 1927. године. Под данашњим именом послујемо од октобра 2013. године.
Летимо и планирамо летове до преко 70 редовних, сезонских и чартер дестинација широм Европе, Медитерана, Северне Америке, Азије и Африке, и то у путничком и теретном саобраћају. У сарадњи са партнерским авио-компанијама, у прилици смо да понудимо и летове до међународних одредишта у Азији, Аустралији, Северној Америци и Африци.
Поред матичног аеродрома „Никола Тесла“ у Београду, Ер Србија лети и са нишког аеродрома „Константин Велики“, као и међународног аеродрома „Морава“ код Краљева.
Чланица смо Међународне асоцијације авио-превозника (IATA).
Управна тела
Управна тела Ер Србије су Извршни Одбор, Надзорни одбор и Скупштина.
Извршни Одбор се састоји од три члана, а Јиржи Марек је на позицији генералног директора Ер Србије од 2022. године.
Извршни Одбор
Надзорни одбор
Скупштина
Године за памћење
Оснивање, раст и престанак рада Аеропута
1927
У јуну је основано Друштво за ваздушни саобраћај Аеропут. Национални авио-превозник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом Краљевине Југославије, Аеропут је био међу првим цивилним авио-компанијама - 10. у Европи и 21. у свету.
1928
Успостављена је редовна авио-линија између Београда и Загреба.
1936
Први пут полеће аеро такси MMS-3, јединствена летелица коју је произвео Аеропут.
1938
Аеропут организује Прву међународну ваздухопловну изложбу на Београдском сајму у оквиру које учествују Чехословачка, Енглеска, Француска, Холандија, Немачка, Пољска, Америка и друге земље.
1941
Други светски рат уништио је пословање Аеропута: пилоти и летелице мобилисани су у ратну авијацију, а током бомбардовања Београда, флота Аеропута тешко је настрадала.
1942
Окупационе власти забрањују рад Аеропута.
Оснивање ЈАТ-а и раст флоте
1947
Традицију Аеропута наставља Југословенски аеротранспорт (ЈАТ). У априлу полећу авиони на првим послератним линијама новоосноване компаније. Флоту ЈАТ-а у почетку су чинили два авиона C-47 претворена у DC-3 и два "junkersa" JU-52. Прве редовне линије биле су југословенске, Београд-Загреб-Љубљана и Загреб-Сарајево, као и међународна линија Београд-Праг-Варшава.
Ера млазне авијације и експанзија
1963
Прва "каравела" слеће на аеродром у Београду, чиме почиње ера млазне авијације у Југославији. У наредном периоду из флоте се повлаче последњи ветерани клипне флоте DC-3 и "конвери".
1967
ЈАТ покреће сопствени кетеринг који ће касније користити и Air France.
1969
Први DC-9 придружује се ЈАТ-овој флоти, а ускоро и први B-707.
Почетак златног доба
1971
ЈАТ постаје чланица Удружења европских ваздухопловних превозилаца (AEA).
1974
Током новембра 1974. године ЈАТ-ов Б-707 креће на пут око света рутом Београд-Бејрут-Бомбај-Сингапур-Токио-Хонолулу-Лос Анђелес-Лондон-Београд.
1978
У ЈАТ-ову флоту стиже "Daglas DC-10-30" (DC-10), први широкотрупни авион. Из Београда се од тада директно летело у Чикаго, Торонто, Њујорк, Лос Анђелес, Сингапур, Куала Лумпур, Пекинг, Сиднеј и Мелбурн.
ЈАТ је више од летења!
1985
ЈАТ је био прва авио-компанија у Европи која је купила у то време најсавременије, а касније најпродаваније летилице типа "Boeing 737-300" (B737-300).
1987
Према IATA и АЕА листама највећих авио-превозника, ЈАТ заузима 31. место у свету, односно 10. место у Европи. Крајем златних осамдесетих ЈАТ је повезивао Југославију са 61 светском дестинацијом на пет континената. Годишње је превозио више од пет милиона путника и 46 хиљада тона робе посредством флоте од 36 авиона.
Рат и криза ЈАТ-а
1990
Почетком деведесетих година прошлог века започиње најтежи период после Другог светског рата у историји бивше Југославије. Довео је до рата, распада земље и санкција, којима је прво и најтеже била погођена управо национална авио-компанија.
1992
ЈАТ последњи пут лети за Њујорк у мају, јер само два дана касније САД уводе ембарго на ваздушни саобраћај са Југославијом. Непосредно затим Уједињене нације уводе економске санкције, а ЈАТ у јуну уводи аутобуске линије за Будимпешту и Темишвар.
Јат Airways и потрага за стратешким партнером
2003
После 56 година пословања, Југословенски аеротранспорт трансформише се у JAT Airways.
2005
JAT Airways био је један од првих авио-превозника који је 2005. године добио IATA сертификат о безбедности.
2006
Први пут после 15 година, национална авио-компанија завршава пословну годину са позитивним резултатом. Ипак, у наредним годинама JAT Airways покушава да пронађе стратешког партнера како би себи обезбедио будућност.
Стратешко партнерство и ново поглавље
2013
1. августа, национални авио-превозник Уједињених Арапских Емирата Etihad Airways, JAT Airways и Влада Републике Србије објављују стратешко партнерство. Etihad Airways купује 49 одсто удела у JAT Airways-u, а JAT Airways постаје Ер Србија. Etihad и Влада Републике Србије обавезали су се да уложе по 40 милиона америчких долара, као и да обезбеде додатна средства у максималном износу од по 60 милиона долара. У октобру обављамо први лет за Абу Даби.
2014
За мање од годину дана од оснивања уводимо укупно 10 авиона типа Airbus у наше јато - осам летелица типа А319 и две летелице типа А320. Први пут у дугој историји, нашим авионима почињу да управљају жене.
2016
У јуну Ер Србија уводи историјски, трансатлантски лет између Београда и Њујорка, чиме је поново успостављена директна веза између Србије и Сједињених Држава после 24 године.
2020
На основу уговора између Министарства привреде Владе Републике Србије и Ер Србије, извршена је докапитализација српске националне авио-компаније, при чему је Република Србија повећала свој власнички удео у Ер Србији са досадашњих 51 на 82 одсто, док је удео Етихад ервејза умањен са 49 на 18 одсто. Увећање основног капитала Друштва, предузето је у циљу отклањања поремећаја у привреди проузрокованих пандемијом заразне болести COVID-19.
2022
У децембру уводимо други широкотрупни авион у нашу флоту и успостављамо директну везу између Србије и Народне Републике Кине, летовима на линији Београд-Тјенђин.
Наша флота
Један од стратешких циљева Ер Србије јесте континуирана модернизација авиона, система управљања, техничке подршке, као и непрекидно усавршавање наше посаде.
Како бисмо путницима обезбедили још већи комфор без обзира на класу којом лете, током 2022. године флоту смо оснажили са осам нових авиона.
У флоту за дуголинијски саобраћај стигао је други Airbus А330-200, који носи лик славног научника и проналазача српског порекла Михајла Пупина.
Флота турбомлазних авиона појачана је са авионима Airbus А319 и А320, док је регионална флота подмлађена са авионима ATR 72-600.