Naša priča
Er Srbija je nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, naslednica prve nacionalne kompanije Aeroput, osnovane u Beogradu 1927. godine. Pod današnjim imenom poslujemo od oktobra 2013. godine.
Letimo i planiramo letove do preko 70 redovnih, sezonskih i čarter destinacija širom Evrope, Mediterana, Severne Amerike, Azije i Afrike, i to u putničkom i teretnom saobraćaju. U saradnji sa partnerskim avio-kompanijama, u prilici smo da ponudimo i letove do međunarodnih odredišta u Aziji, Australiji, Severnoj Americi i Africi.
Pored matičnog aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, Er Srbija leti i sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“, kao i međunarodnog aerodroma „Morava“ kod Kraljeva.
Članica smo Međunarodne asocijacije avio-prevoznika (IATA).
Upravna tela
Upravna tela Er Srbije su Izvršni Odbor, Nadzorni odbor i Skupština.
Izvršni Odbor se sastoji od tri člana, a Jirži Marek je na poziciji generalnog direktora Er Srbije od 2022. godine.
Izvršni Odbor
Nadzorni odbor
Skupština
Godine za pamćenje
Osnivanje, rast i prestanak rada Aeroputa
1927
U junu je osnovano Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput. Nacionalni avio-prevoznik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom Kraljevine Jugoslavije, Aeroput je bio među prvim civilnim avio-kompanijama - 10. u Evropi i 21. u svetu.
1928
Uspostavljena je redovna avio-linija između Beograda i Zagreba.
1936
Prvi put poleće aero taksi MMS-3, jedinstvena letelica koju je proizveo Aeroput.
1938
Aeroput organizuje Prvu međunarodnu vazduhoplovnu izložbu na Beogradskom sajmu u okviru koje učestvuju Čehoslovačka, Engleska, Francuska, Holandija, Nemačka, Poljska, Amerika i druge zemlje.
1941
Drugi svetski rat uništio je poslovanje Aeroputa: piloti i letelice mobilisani su u ratnu avijaciju, a tokom bombardovanja Beograda, flota Aeroputa teško je nastradala.
1942
Okupacione vlasti zabranjuju rad Aeroputa.
Osnivanje JAT-a i rast flote
1947
Tradiciju Aeroputa nastavlja Jugoslovenski aerotransport (JAT). U aprilu poleću avioni na prvim posleratnim linijama novoosnovane kompanije. Flotu JAT-a u početku su činili dva aviona C-47 pretvorena u DC-3 i dva "junkersa" JU-52. Prve redovne linije bile su jugoslovenske, Beograd-Zagreb-Ljubljana i Zagreb-Sarajevo, kao i međunarodna linija Beograd-Prag-Varšava.
Era mlazne avijacije i ekspanzija
1963
Prva "karavela" sleće na aerodrom u Beogradu, čime počinje era mlazne avijacije u Jugoslaviji. U narednom periodu iz flote se povlače poslednji veterani klipne flote DC-3 i "konveri".
1967
JAT pokreće sopstveni ketering koji će kasnije koristiti i Air France.
1969
Prvi DC-9 pridružuje se JAT-ovoj floti, a uskoro i prvi B-707.
Početak zlatnog doba
1971
JAT postaje članica Udruženja evropskih vazduhoplovnih prevozilaca (AEA).
1974
Tokom novembra 1974. godine JAT-ov B-707 kreće na put oko sveta rutom Beograd-Bejrut-Bombaj-Singapur-Tokio-Honolulu-Los Anđeles-London-Beograd.
1978
U JAT-ovu flotu stiže "Daglas DC-10-30" (DC-10), prvi širokotrupni avion. Iz Beograda se od tada direktno letelo u Čikago, Toronto, Njujork, Los Anđeles, Singapur, Kuala Lumpur, Peking, Sidnej i Melburn.
JAT je više od letenja!
1985
JAT je bio prva avio-kompanija u Evropi koja je kupila u to vreme najsavremenije, a kasnije najprodavanije letilice tipa "Boeing 737-300" (B737-300).
1987
Prema IATA i AEA listama najvećih avio-prevoznika, JAT zauzima 31. mesto u svetu, odnosno 10. mesto u Evropi. Krajem zlatnih osamdesetih JAT je povezivao Jugoslaviju sa 61 svetskom destinacijom na pet kontinenata. Godišnje je prevozio više od pet miliona putnika i 46 hiljada tona robe posredstvom flote od 36 aviona.
Rat i kriza JAT-a
1990
Početkom devedesetih godina prošlog veka započinje najteži period posle Drugog svetskog rata u istoriji bivše Jugoslavije. Doveo je do rata, raspada zemlje i sankcija, kojima je prvo i najteže bila pogođena upravo nacionalna avio-kompanija.
1992
JAT poslednji put leti za Njujork u maju, jer samo dva dana kasnije SAD uvode embargo na vazdušni saobraćaj sa Jugoslavijom. Neposredno zatim Ujedinjene nacije uvode ekonomske sankcije, a JAT u junu uvodi autobuske linije za Budimpeštu i Temišvar.
Jat Airways i potraga za strateškim partnerom
2003
Posle 56 godina poslovanja, Jugoslovenski aerotransport transformiše se u Jat Airways.
2005
Jat Airways bio je jedan od prvih avio-prevoznika koji je 2005. godine dobio IATA sertifikat o bezbednosti.
2006
Prvi put posle 15 godina, nacionalna avio-kompanija završava poslovnu godinu sa pozitivnim rezultatom. Ipak, u narednim godinama Jat Airways pokušava da pronađe strateškog partnera kako bi sebi obezbedio budućnost.
Strateško partnerstvo i novo poglavlje
2013
1. avgusta, nacionalni avio-prevoznik Ujedinjenih Arapskih Emirata Etihad Airways, Jat Airways i Vlada Republike Srbije objavljuju strateško partnerstvo. Etihad Airways kupuje 49 odsto udela u Jat Airways-u, a Jat Airways postaje Er Srbija. Etihad i Vlada Republike Srbije obavezali su se da ulože po 40 miliona američkih dolara, kao i da obezbede dodatna sredstva u maksimalnom iznosu od po 60 miliona dolara. U oktobru obavljamo prvi let za Abu Dabi.
2014
Za manje od godinu dana od osnivanja uvodimo ukupno 10 aviona tipa Airbus u naše jato - osam letelica tipa A319 i dve letelice tipa A320. Prvi put u dugoj istoriji, našim avionima počinju da upravljaju žene.
2016
U junu Er Srbija uvodi istorijski, transatlantski let između Beograda i Njujorka, čime je ponovo uspostavljena direktna veza između Srbije i Sjedinjenih Država posle 24 godine.
2020
Na osnovu ugovora između Ministarstva privrede Vlade Republike Srbije i Er Srbije, izvršena je dokapitalizacija srpske nacionalne avio-kompanije, pri čemu je Republika Srbija povećala svoj vlasnički udeo u Er Srbiji sa dosadašnjih 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto. Uvećanje osnovnog kapitala Društva, preduzeto je u cilju otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti COVID-19.
2022
U decembru uvodimo drugi širokotrupni avion u našu flotu i uspostavljamo direktnu vezu između Srbije i Narodne Republike Kine, letovima na liniji Beograd-Tjenđin.
Naša flota
Jedan od strateških ciljeva Er Srbije jeste kontinuirana modernizacija aviona, sistema upravljanja, tehničke podrške, kao i neprekidno usavršavanje naše posade.
Kako bismo putnicima obezbedili još veći komfor bez obzira na klasu kojom lete, tokom 2022. godine flotu smo osnažili sa osam novih aviona.
U flotu za dugolinijski saobraćaj stigao je drugi Airbus A330-200, koji nosi lik slavnog naučnika i pronalazača srpskog porekla Mihajla Pupina.
Flota turbomlaznih aviona pojačana je sa avionima Airbus A319 i A320, dok je regionalna flota podmlađena sa avionima ATR 72-600.