Zašto je februar najbolje vreme za znamenitosti Kelna

Izvor: ELEVATE, Air Serbia Inflight magazine

Keln je grad na zapadu Nemačke, u pokrajini Severna Rajna – Vestfalija. Leži na obe obale Rajne, a povezan je sa sedam mostova. Ovde preovladava okeanska klima, pa je jedan od najtoplijih gradova u Nemačkoj, sa relativno blagim zimama i veoma toplim letima. U februaru možete da obilazite crkve i muzeje, ali ima stvari koje ne biste smeli da propustite. Ovo su samo neke od preporuka šta videti u Kelnu.

Jedna od najpoznatijih i najposećenijih građevina u Nemačkoj je Kelnska katedrala. Ovo neverovatno zdanje sa 157 metara visokim tornjevima zaštitni je znak grada u kojem postoji 12 romanskih crkava. Najfascinantnija bazilika u Kelnu je Bazilika Svete Ursule, u kojoj je Zlatna komora, čiji su zidovi ukrašeni ogromnim mozaikom napravljenim od desetina hiljada ljudskih kostiju i lobanja. Prema jednoj legendi, to su kosti 11.000 devica ubijenih nakon što su odbile da se udaju za Hune. Spomenik ljudskoj surovosti. U neposrednoj blizini glavne trgovačke ulice Schildergase nalazi se gotska Katedrala Svetog Petra, a u njoj Rubensova slika impozantnih dimenzija…

Muzej čokolade u Kelnu jedan je od deset najposećenijih muzeja u Nemačkoj. U zgradi na tri sprata prikazan je čitav čoklodni svet, u kojem posetilac može da putuje kroz 3.000 godina staru istoriju čokolade – od božanskog jela Asteka do modernih industrijskih proizvoda. Putovanje počinje kod drveta kakaoa, čije je botaničko ime Theobroma cacao (grčki – jelo bogova). Tu posetioci mogu da vide kako nastaje kakao i kako izgleda put do čokolade. Posebno je interesantna takozvana tropska kuća – staklenik u kojem se može videti originalno drvo kakaoa i u pravom smislu reči osetiti tropska klima.

Put vodi do male fabrike čokolade. Posetioci na licu mesta mogu da dožive kompletan proizvodni proces, s obzirom na to da su sve mašine opremljene prozirnim zaštitnim okvirima. Glavna atrakcija muzeja čokolade u Kelnu ipak je tri metra visoka čokoladna fontana. Pored nje uvek stoji radnica Muzeja i umače biskvite u čokoladu, koje potom deli posetiocima. Svako može da računa na jedan sveži čokoladni biskvit, mada se zaposleni u Muzeju neće preterano uzbuditi ako primete kako neki posetioci i po nekoliko puta „zalutaju“ do čokoladne fontane.

Na drugom spratu Muzeja, posetilac može da sazna nešto više o počecima kulturne istorije čokolade pre 3.000 godina. Narod koji je prvi koristio kakao i od njegovih zrna pripremao pitku čokoladu bio je stari indijanski narod Olmeka, a kasnije su to činila i plemena Maja i Asteka. Nakon što je otkrivena Amerika, Španci su kakao doneli na Stari kontinent. Iako je na početku predstavljao luksuzni proizvod koji su koristili samo na dvorovima evropskih vladarskih porodica, kakao je vremenom postao pristupačan svima i danas se gotovo i ne može zamisliti domaćinstvo u kojem nema čokolade.

Na poslednjem spratu sve se vrti oko čokoladnih proizvoda. U malom bioskopu emituju se reklame za čokoladne proizvode od 1926. pa sve danas koji svedoče kako su se promenili moda, ali i duh vremena.

Kad su u pitanju knjige posvećene likovnoj umetnosti, mesto koje morate da posetite je jedinstvena knjižara Buchandlung Valther Konig. Prostire se na tri sprata, što pruža mogućnost da tamo satima boravite i razgledate na hiljade knjiga koje za temu imaju arhitekturu, film, dizajn, modu i ostale umetničke oblasti. Izlog knjižare konstantno se preuređuje, čemu doprinose umetnici koji mu svojim idejama iznova daju novi sjaj.

Sezona karnevala u Kelnu, koju meštani nazivaju „peto godišnje doba“, zvanično je počela 11. novembra u 11.11, ali glavni događaj, koji se naziva Ludi dani, počeće tek 24. februara i trajati do 2. marta. Uprkos pandemiji (bar kako za sada stoje stvari), uz uslov da ste ili vakcinisani ili preležali kovid, sa smanjenim obimom zabave i objektima koji su odlučili da ne učestvuju zbog korone ipak će se slaviti jedan od najboljih karevala u Nemačkoj. Ako ste tu u februaru, i ako ne bude otkazan, uživajte na proslavi za koju kažu da je luđa i od Oktoberfesta! Svake godine, šest ludih dana pred početak posta karnevalska groznica zahvati ceo Keln. To je doba godine kada se grad opušta, kostimira, peva od srca i pleše celu noć.

Kelnski karneval star je gotovo kao i sam grad. Slavi se još od srednjeg veka, a u svom sadašnjem obliku oko 190 godina. Počelo je sa germanskim plemenima koja su slavila zimski solsticij, obožavala svoje bogove i terala zle zimske demone. Hrišćani su kasnije usvojili ove običaje dajući im hrišćansko značenje. Moto Kelnskog karnevala je „Kolle Alaaf“, što u prevodu znači „Keln iznad svega“, a datira iz 1550. godine, od kada se izgovara kao zdravica.

Tokom Ludih dana raspoloženi Nemci šetaju ulicama Kelna u najluđim kostimima. Dakle, ako želite da se pridružite zabavi, kostimi su obavezni, ali je dobra vest da može da prođe sve i svašta – što je vaš karnevalski kostim otkačeniji, to bolje! Muzika je sastavni deo Kelnskog karnevala, a srećne nemačke melodije dopiru iz zvučnika širom grada.